 |
|
|
|
|
|
HIBU model je korišcen i u mnogim naučnim i operativnim meteorološkim ustanovama po svetu, kao npr.: u
Geofizičkoj laboratoriji za dinamiku fluida (GFDL) iz Prinstona, na Univerzitetu u Prinstonu, SAD; na Univerzitetu u
Bolonji, Italija; u Bugarskoj akademiji nauka; u meteorološkim službama Egipta, Irske, Koreje i Turske.
Eta model, zasnovan na HIBU modelu, je razvijen u saradnji Instituta za meteorologiju Univerziteta u Beogradu i
Nacionalnog meteorološkog centra SAD iz Vašingtona.
Naziv dolazi od vertikalne eta koordinate koja se koristi u modelu, a njena definicija je originalna ideja
Prof. Mesingera.
Instaliran je na gotovo svim poznatim, većim kompjuterima i superkompjuterima (npr. IBM, Cyber, Vax, Cray i
Convex), kao i na grafickim radnim stanicama (npr. SUN, INDIGO, INDY, POWER CHALLENGE, INDIGO), a i na
malo jačim ličnim računarima PC (Cluster system).
U NMC SAD u Vašingtonu model se koristi operativno (dva puta dnevno) od sredine 1993. godine, a takođe se
koristi i za eksperimentalne i istraživacke svrhe.
Eta model se koristi u preko trideset meteoroloških institucija u svetu, prvenstveno za istraživanja, a od tog broja
u šest institucija se koristi i za računanje operativne prognoze vremena.
Opšte karakteristike Eta modela
Model za ograničenu oblast;
Model sa primitivnim jednačinama;
Prognostičke promenljive su: prizemni pritisak (Ps), virtuelna temperatura (Tv), specifična vlažnost
(q),
komponente vetra (u i v) i turbulentna kinetička energija
(Q2). Prizemna polja uključuju prizemnu potencijalnu
temperaturu, vlažnost tla i akumulirane padavine;
Koristi metod mreže tačaka, na polurazmaknutoj Arakavinoj E mreži (Arakawa and Lamb 1977) u transformisanim
sfernim koordinatama;
Ima ugrađenu specijalnu tehniku za sprečavanje razdvajanja rešenja (Mesinger 1973;
Janjić 1974, 1979);
Vertikalna koordinata je η (eta) koordinata, kao generalizacija σ (sigma) koordinate (Phillips 1957),
sa stepenastom prezentacijom planina (Mesinger 1984). Model se može puštati i u jednom i drugom (η i σ) modu
bez ikakvih izmena u kodu;
U horizontalnoj advekciji model ima ugrađenu kontrolu nelinearne kaskade energije
(Janjić 1984);
Vremensko diferenciranje je eksplicitno sa rascepljivanjem (Mesinger 1977;
Janjić 1979);
Za planetarni granični sloj koristi se Melor-Jamada parametrizaciona šema nivoa 2.5 (Vager and
Zilitinkevitch 1968; Zilitinkevitch 1970; Mellor and Yamada 1974, 1982;
Janjić 1990, 1994);
Za "prizemni" sloj se koristi Melor-Jamada parametrizaciona šema nivoa 2 sa plitkim dinamičkim turbulentnim
slojem na dnu (Janjić 1990, 1994);
Bočna difuzija je četvrtog reda sa dufuzionim koeficijentom koji zavisi od deformacije i turbulentne
kinetičke energije;
Prizemni procesi, kao što su isparavanje, sneg, topljenje, hidrologija i dr., su uključeni (Janjić 1990, 1994);
Uključene su padavine velikih razmera i modifikovana
Bets-Miler-Janjić konvekciona šema za plitku i
duboku konvekciju (Betts 1986; Betts and Miller 1986);
Radijaciona šema je NMC, verzija GLAS (GLAS - Goddard Laboratory for Atmospheric Sciences) radijacione šeme
(Davies 1982; Harshvardhan and Corsetti 1984; Harshvardhan et al. 1989; Randall et al. 1989).
Primene Eta modela
Za operativne potrebe, za izradu prognostičkog materijala za kratkoročne prognoze vremena, do tri dana
unapred. (Slike pčcetnih polja i 48 h prognoze, Film promena polja tokom integracije, Tekst aktuelne prognoze
vremena i snimljen tonski i video zapis teksta aktuelne prognoze vremena)
Za istraživanja raznih procesa u atmosferi.
Pregled svih primena i referenci o modelu: Bibliografija beogradske modelarske grupe.
Na osnovu verifikacija model pokazuje dobre rezultate, a naročito kod situacija sa jakim olujnim nepogodama.
Operativno model je uspešno prognozirao nailazak, razvoj i kretanje nekoliko tropskih ciklona (npr. Hugo, Allison,
Chantal i dr.), a pokazao je i dobre rezultate kod modeliranja tropskih ciklona.
U neoperativnim istraživanjima za zavetrene alpske ciklogeneze u Mediteranu, koje su naročito značajne za vreme
u našim krajevima, a i za zavetrene ciklogeneze u istocnoj Aziji u zavetrini planina Altai-Sajen. Istraživanja su
pokazala sličnost između istočno-azijskih i mediteraniskih ciklogeneza.
Za proučavanje olujne bure i košave. Model se koristi zajedno sa modelom trodimenzionalnih trajektorija, kojim
se delić vazduha prati tokom kretanja preko orografije, koja je jedan od osnovnih faktora u pojavi ovih vetrova
(Film trajektorija bure).
U prognoziranju transporta zagađujućih materija kroz atmosferu, koje se zasniva na modelu trajektorija, kojim se
određeno zagađenje u atmosferi prati tokom rada modela (Slike i film ). Može se pratiti kretanje
zagađujućih materija od mesta na kome se zagađenja ispuštaju u atmosferu pa na dalje (trajektorije unapred),
a takode se mogu racunati trajektorije koje dolaze na odredeno mesto, tako da se vidi odakle je delic došao u to
izabrano mesto (trajektorije unazad), a sve to se računa na više vertikalnih nivoa.
U avio saobraćaju, pored standardnih proznoza koje se rade za potrebe bezbednosti vazdušnog saobraćaja,
koriste i prognoze vetra u atmosferi za utvrđivanje optimalnih maršruta za vazduhoplove.
| | |
